Alec Volturi.


Jane Volturi.


Demetri Volturi.


Felix Volturi.


...and the rest of the victims.

- Toma, Daria, Nadja, Nikolina, Jana.
- Moji najbolji prijatelji privatno. :)
- Twilight.
- To much good stories.
- To much good music.

Walking trough the masquerade.
Don't steal my mask. I'll bite you.

„Nije lako kada sećanja izdaju - a znaš da nova će doći.
Ostajem još jedan u nizu, lampion zaboravljene noći.''

Rosemary.
A sensual one who knows the flesh - and knows the blood.

subota, 09.01.2010.

If I see the morning hours,
I'll have one more yesterday.
I take life from tomorrow,
'Cause I've burned out my today.
Megadeth - 99 ways to die.


*par dana kasnije*

Nakon čaše kuvane krvi koja ju je čekala na stolu, jutro joj je počelo poprilično usamljeno ali nekako dobro. Bilo je fino naspavati se par sati kao čovijek, a pri tom da otvoriš oči, osjetiš se odmornim i shvatiš da ne moraš da spavaš ako ne želiš i da ne moraš čak ni da umreš ako ne želiš. Ispila je ogromnu čašu krvi, to joj je bio neki doručak.
Kišilo je, zaškiljila je kroz prozor. Mogla ga je otvoriti bez straha od svetlucavosti.
Upalila je televizor i gledala sve emisije koje i inače gleda subotom ujutru. Topla krv joj je nekako prijala, iako se osjećao trag ljudske ruke na njoj. Mora da je onom odvojenom hodniku sa metalnim vratima bila posluga ljudske prirode.
'Smrt Proletera' ju je podsjećala na Alice, te ju je, nakon podneva, nakon završetka svih tih emisija, u pauzi iščekivanja filma koji je ionako planirala gledati kada dođu doma ili u hotel, prelistavala.

'Dobro jutro!', pokuca Jane i uđe. 'Jesi li lijepo provela jutro?', upita ju potom.

'Dobro jutro i tebi.', reče Rosemary, sklapajući knjigu i stavljajući je pored sebe na krevet. 'Da, u nostalgiji za obitelji, ali ...da, nekako dobro. Hvala na pitanju. Ti?'

'Klasično, popunjavala i kucala neke papire za Ara.', zakolutala je očima i dalje stojeći na vratima. 'No.', reče potom. 'Šta ja htjedoh reći. O, da! Alec te čeka dolje u predvorju.'

'Zar se nismo dogovorili kasnije tek?', razgorači oči Rosemary iznenađeno.

'Krenut će sve malo ranije na Arov savjet.', reče ona.

Rosemary bi jasno da će sa njom i njezinim vremenom raditi šta god požele ...do neodređenog. Posebno Alec. Osjećala je da će se truditi da joj napakosti svaki momenat. Jane bi fina za divno čudo, a osjećala je do jučer psihički njenu zlobu.

'Krenut ćeš?', trže ju Jane iz razmišljanja.

'Da, da, hoću.', reče Rosemary uzimajući opet svoj dugi džemper te ga ogrnu i krenu za njom.

Dok je prolazila hodnikom, vidjela je da cijeli koven ima prijatne strane svoje prošlosti – lijepe fotografije, slike, momente i slično. Nisu bili baš klasični mašinski stroj kao što ih je ona zamišljala od kako zna za njih.

'Alec, evo je!'

'O, gospođica se sjetila.', reče on, kao fol prijatno iznenađen.

'Oh, ne glumi.', zakolutala je očima Rosemary. 'Gdje idemo?'

'Prostorija lijevo, derište.', rekao joj je, na šta se Jane zagrcnu od smijeha a potom, osjećajući da je Rosemary u stanju da eksplodira, nestade u svoj sobičak u kojem je pisala i kucala.

'Batali me tako nazivati, bez obzira na godine sam i ja vampir.', naljutila se Rosemary.

'Oh, divno, nisam znao.', rekao je i zatvorio vrata.

'Lijepo je znati da sam ti otvorila nove vidike koje nisi sam uspeo otvoriti za tvojih 400 godina postojanja.', reče Rosemary, gledajući nešto poput fenjera sa perjastim ukrasima.

Ovo je njega trglo. Naljutio se. Rosemary, ma koliko mlada bila, bila je iznimno inteligentna i dosetljiva, nije ju se dalo lako preći.

'O, jel da? To ti misliš?', reče on, vidno se suzdržavajući ljutnje.

'Ne mislim, nego znam.', nasmiješila se slatko Rosemary, i dalje čačkajući pero.

'Ti si mala, odvratna ...'

'O, jesam li?', okrenula se, cinično glumeći šokiranost. 'Mogao bi se pogledati u ogledalo prvo, pa govoriti drugima da su odvratni. Jesi li to uradio za ovih 400 godina?', upitala je, naslanjajući se na zid.

'Nisam mislio u fizičkom smislu.'

'Baš si duša. Volim i ja tebe.', rekla mu je.

'Čovek sa tobom ne može izaći na kraj.', rekao je. 'Mi nikada nećemo završiti sa ovim, a kamoli početi. Pitanje je da li ćeš ti uopšte ikad više otići doma.'

'Ja ću ići doma, hteo to ti ili ne.', reče Rose.

'To ti misliš, derište jedno.', reče joj Alec osorno. 'Među Volturima si, sjeti se. Bit ćeš prva Cullenova koja služi gardi.'

'A ti ćeš biti prvi Volturi koji je umro od ruke Cullena!', naljutila se sada i Rosemary.

'Mene nije tako lako pobijediti.', nasmiješio se podlo i ponosno. 'Da je', ne bih bio ovako dugo u gardi.'

'Ti misliš da, ako možeš umrtviti nekoga, da si faca. Mogu te sad razneti u ovom trenutku, a da ti i ne shvatiš da te je to snašlo.', reče Rosemary, takođe ponosito.

'Ne, ne možeš.', nasmiješio joj se zlobno. 'Jer, ti ne vladaš svojim talentom kao što ja vladam mojim. Do sada bi me ubila da možeš, zar ne?', prišao joj je blizu, a nju je iznervirao njegov način govora.
Htjela je reći 'da', htjela ga je odgurnuti i razneti ga u paramparčad ali ...onog trenutka kada je pogledala u njegove prelijepe crvene oči, nije mogla da spomogne snage ni za što, pa ni za to.

'Ne, ne bih.', rekla je vidno opčinjena njegovim očima, zaneta.

'Što da ne?', ostao je dovoljno priseban, uzvraćajući joj pogled.

Ona se trže.

'Zato što mi treba neko za mučenje i za igranje. Barem dokle god sam ovdje.', okrenu se i pogleda k'perjatoj amaljili.

'Zamisli da sam ti razorio obitelj.', počeo ju je izazivati. 'Zamisli da sam uništio Cullenove.'

'Neću, iako će ti to učiniti zadovoljstvo.', rekla je smireno, u sebi počinjući da kipti.

'Zamisli da sam uspeo umrtviti Edwarda, Alice i Carlislea.', govorio joj je, prilazeći oprezno. 'Zamisli da se pred tobom koprca Rosalie, bez vida, bez sluha, bez čula, bez ičega ...mrtva. Blijeda, mramorna, bez osjećaja. Zvanično mrtva ...doziva te, ali ne čuje svoj glas, ti ju želiš spasiti, ali ju Jane opali šačicom boli i ona vrišti, ali je nesvesna sebe ...'

'Odjebi, smrdljiva crkotino.', okrenula se Rosemary prema njemu.

'Zamisli Rosalie. Znaš da će umrijeti ne budeš li se dobro ponašala.', kezio joj se zlobno, namerno pokazujući zube.

'Ne, neće. Aro to nije rekao.'

'Da li netko kaže da Aro sve mora zna? I da izgovori?', kezio se odvratno, zlobno, jednostavno čudovišno.

I samo ...odjednom je eksplodirala polomljena polica iza njih.

'Želiš li sledeći put da pogodi tebe?', ovaj put je svesna bila da cilja na policu.

'Znaš da neće pogoditi. Ne kontroliraš se.', kezio se i dalje čudovišno, a više je ništa nije privlačilo, oči su joj dobile boju vatre.

Eksplodirala je stolica za koju je Alec hteo da se uhvati.

'Da li si siguran?', prilazila mu je, očajnički besna.

'Apsolutno.'

'Izazivaš sudbinu, Alec.', besnela je, prilazeći mu, dok su joj se očnjaci jasno ocrtavali u besnom govoru.

'Ti nisi sposobna ubiti me.'

Eksplodirala je prašnjava lampa.

'Sledeći si ti, ne izazivaj me.', govorila je besno.

'O, da, baš da vidim?'

Rosemary je taj trenutak odugovlačila. Eksplodirala mu je prvo kragna, potom košulja i ostao je nag. Samo u pantalonama. Tada je stala, vidjela je 'stop' izraz na njegovom licu.

'Ti se ...kontroliraš.', beše iznenađen. 'Mislio sam da trebaš dosta treninga.'

'To sam i ja mislila.', ljutito mu je rekla. 'Radi na bijes. Vidimo se sutra u ovo vrijeme, bludni skote.', rekla mu je i nestala iza vrata.

Znala je da neće moći da odagna Alecovo polunago tijelo i bludne misli iz svoje glave. Ali oh, tako ga je mrzela.

subota, 12.12.2009.

'Ali, Aro ...', poče Carlisle, ali ga Aro prekinu:

'Previše ju dugo vučete, Carlisle. Jesmo mi dobri prijatelji, ali trebam garanciju da će Bella postati naša.'

'Aro, znaš da to ne možemo učiniti! Znaš da ne možemo pustiti Rosemary samu ovdje, novorođena ...', uspaničila se Alice, a Rose je cijelu situaciju gledala prenaraženo – pustit će svoju pastorku. Kćer koju je tako dugo željela ali ju vaspitavala odraslu, na vampirski način. Rory je bila začuđena, bila je uplašena i u istom momentu očajna. Znala je da je onda njen odlazak od obitelji na neodređeno – nitko nije znao hoće li Edward zaista preobraziti Bellu.

'Žao mi je, Alice. Žao mi je, Carlisle. Žao mi je, obitelji Cullen.', reče Aro. 'Ali to je cijena ukoliko želite Edwarda živog, Bellu sa njim a potom i Rosemary.', bio je staložen, a u Mary je počelo sve da kipti. Osjećala je da sve može eksplodirati svakog trenutka, da se jedva kontrolira. 'Bit će privremeno u gardi.'

'Samo ne budite loši prema njoj, molim vas.', prozborila je jedva čujno prelepa plavuša koja se od senke članova njene obitelji nije ni vidjela. Gušila se od jecaja, ali se isto toliko i suzdržavala. 'Nemojte je mučiti.', prišla je i stala do nje, onda kada se Carlisle izmakao.

'Ne, ne, ne. Pogrešno ste shvatili.', reče Aro. 'Ona će biti privremeni član garde. Neće biti besposlena, niti će biti bez društva, niti mučena. Živjet će kao gardista. Ionako ima dobar talenat. Edwarde, nije to što misliš.', reče potom, a Edward se pojavi smrknutog lica, držeći Bellu za ruku. Rosemary je pogledala očajničkim pogledom u njih dvoje. Napokon, ona se pojavila pola godine prije Belle. A Bella je bila već gotovo član obitelji. Bio bi red da se odmah sve to reši, ionako ju je miris krvi pržio po nozdrvama, stezala je pesnice da ne skoči na nju.

'Neće biti prva Cullenova koja će postati Volturi. Samo će biti ovdje, taman naučiti da kontrolira talenat a i bit će dobra garancija da će Bella postati konačno naša.'

Svaki član obitelji je pogledao u Rosemary, potom u Rose i u Emmeta. Izgrlio je Rosemary i šapnuo joj po jedno 'bit će sve u redu, bit ćeš brzo doma'. Svaki član obitelji je jecao, ali Rosemary ne. Htjela je da pukne, ali ako počne plakati, raznet će sve: i zamak, i Volture, i obitelj i sebe. I crvene oči. Ne, ne, ne. One su bile Volturske.

'Kćeri moja.', zagrlila ju je Rosalie, dok su joj oči bile boje kišne godine. 'Draga, doći ću uskoro po tebe. Bit će sve u redu. Tu sam ja, čak i kada ne znaš da jesam.', reče i tutnu joj svoj medaljon iz 19stog veka. 'Tu sam dušo, uvijek sam tu.', govorila je, a nitko prije nije video Rosalie tako emotivnu. Emmet je obe zagrlio a Rosemary je htjela da zaplače – ovo je poslednji zajednički zagrljaj do neodređenog. Ah, Edwarde, Edwarde ...

'Izvini, seko.', reče joj Edward. 'Znaš da te volim.', dodao je, grleći je.

'Bolje ti i Bella nego ja jedna. Bežite.', šapnu mu Rosemary na uho.

Kada su, konačno, svi izmakli i nestali, netko kritikujući sebe, neko jecajući, Rosemary je ostala sama, kao na stubu srama, čekajući da joj se bilo tko od Voltura obrati.

'Naprasite je naravi.', reče crvenooki dečak.

'Ne budi takav, Alec.', reče Aro smireno. 'Takva je svaka normalna djevojčica, takva je i Jane. Nju ne posmatrajte kao Cullenovu.', reče Aro i nasmiješi se ljubazno Rosemary. 'Ona je ničija zemlja, posmatrajte ju kao prijateljicu. Molim vas.', molećivo ih i pogleda. 'Bila bi normalna i fina djevojčica da nije Cullenovih.'

Znala je da ne sme ništa da kaže, bude li branila Cullenove, neće nikada ni riječ progovoriti sa gardistima.

'Aro, shvaćam te.', reče plavokosa djevojka zlobnog pogleda, nekako izgledavši smirenije i ljubaznije. 'Znam šta želiš reći. Nije ona kriva. Iako je Cullenova. A bit će u gardi tako da ...pa, dobrodošla.', priđe joj potom. 'Jane.', nasmiješi se jadno.

'Rory.', rekla je tiho ona i prihvatila stisak ruke.

'Ovo je moj brat Alec.', reče Jane. 'Upoznala si ga, zar ne?'

'Jesam.', rekla sam.

'Od sada ćeš sa njim raditi zadatke.'

'Zar nećeš ti? Vi idete uvek zajedno ...', bila je iznenađena i ne baš preterano željna Alecove blizine.

'Ne. Sa tobom nas ima tačno paran broj. Od sada ja funkcionišem sa Felixom jer ja imam totalno suprotan dar od Alecovog kao što, pretpostavljam, već znaš. A ti trebaš nekoga da bi se iskontrolirala. Još uvijek ne smiješ raditi zadatke tako divlja.', rekla je i nasmiješila se opet, samo ljubaznije. 'Slažeš li se, Aro, sa promenicom?', lažan osmijeh joj i dalje beše oklembešen o usne.

'Kako god se vi dogovorite. Ne bude li reda, ni discipline ...', reče.

'Soba si do mene. Već je to spremljeno pre pola sata. Stvari iz hotela su ti prebačene tamo. Mislim da se želiš obući malo pristojnije.', rekla je.

'Mislim da bih.', odgovorila je smireno Rosemary Cullen. 'Nije ovo pristojno za zimu.', reče.

'Alec, pokaži joj sobu, s'obzirom da si njen partner.', reče Jane. 'Vas dvoje trebate što više razgovora da bi ste osnovali telepatsku komunikaciju.', rekla je, što i jeste bila istina.

'Lepo je rekla Jane.', reče Aro, dok su Marcus i Caius sve osorno posmatrali. 'Imate nedelju dana za osnivanje telepatske komunikacije na blizinu. Možete potom krenuti sa laganijim zadacima da bi ona iskontrolirala svoj dar. Dakle, maksimalno dve i pol nedelje možete sve završiti a do tada će teret biti na ostatku obitelji i garde. Alec, za to vrijeme ju moraš naučiti kako god znaš i umeš da kontrolira dar. Ne možemo dugo čekati sa zadacima.', rekao je potom. 'Off you go.', dodade potom.

'Polazi.', reče joj Alec i pokuša da je uhvati za podlakticu ali se ona otrže.

'Idem.', nakezila se naivno i krenula za njim.

Nakon što su odmakli od gardista i samih Voltura koji biješe krenuli u suprotnom smjeru, Rosemarin buntovni karakter je nastavio po svom.

'Da li je baš moralo? Zar baš TI?!', zakolutala je očima, dok su išli ka spavaonicama. 'Jeste baš da te ne znam Bog zna koliko, ali nije mi ni malo drago ...'

'Žali za svojom obitelji i začepi.', bio je grub i nesnosan prema njoj. 'Nije ni meni ni milo ni drago što moram da te prevaspitavam kao da si malo derište.'

Stali su ispred vrata poslije Janeinih na kojima nije pisalo ime.

'Zapravo, u odnosu na mene ti to i jesi.', reče. 'Koliko si beše ono vampir?', stavi prst na čelo i napravi se zamišljenim. 'Ah, da ...pa samo godinu i sedam mjeseci! Da li je to mnogo?'

'Odjebi, crknuti tvore.', rekla je Rosemary i samo grubo tresnula vratima.

'Nacrtaj se sutra u 6 uveče u predvorju. Večera je, potom imaš čas vaspitavanja. Derište.', govorio je preko vrata apsolutno normalno kao da je ona ispred njega, znajući da će ona da ga čuje.

'Mamlaz jebeni.', promrsila je Rosemary, gledajući u kovčeg sa svojim najpotrebnijim stvarima. Stajao je ispred kreveta. Imala je televizor, bar će moći pratiti svoje omiljene serije ako neće ići već u školu, neće imati popodnevne časove klavira sa Edwardom.
Tu se blizu nalazila i polica od borovine prepuna knjiga.
Prišla joj je i pogledala je. Nežno je prešla prstima preko knjiga, zaista je mnogo njih i stigla da pročita za ovih godinu i pol koliko je vampir. Kada ne moraš da spavaš, jedeš, ideš u toalet i obavljaš mnogo toga potrebnog za odražavanje zdravlja ljudskog organizma, onda zaista imaš vremena da se posvetiš umetnosti.
Uzela je knjigu 'Smrt Proletera' od neke nepoznate ruske spisateljice. Znala je da ju je čitala i to je dobila od Alice, još dok je bila ljudska. Kroz maglu se sjećala njenog, tada još uvijek neobično čudnog, Aliceinog mramornog, savršenog lica kako joj poklanja knjigu, dok ona leži u bolnici.
Nema gledanja serija sa Rosalie, sada će ih gledati sama. Nema časova klavira sa Edwardom, niti kupovine knjiga sa Alice. Mogla je da zaboravi nedeljni bejzbol sa svojom obitelji i onog smrtnika kojeg je voljela više od svega na svijetu, a nije se mogla kontrolirati te ga zato nije poljubila nikad – beše se i on zvao Alec, samo se prezivao Augustus. Znala je da i on voli nju, ali nekako joj se to učinilo nebitnim. Nije volela ona njega kao što je trebalo. On je bio smrtnik. Smrtnik. Ona je htela vampira.

Izvukla je štapić sa mirisom ruže i stavila ga pored stole te dodirom zapalila. Za toliko se kontrolirala. Nije baš bila derište. Omirisao je cijelu prostoriju a ona je, pošto se presvukla u džemper i pantalone, samo legla na krevet i opijena mirisom, pod utjecajem psihičkog napora, zaspala.

srijeda, 11.11.2009.

'Požuri, Rosemary!', panično je požurivala Alice lepuškastu, blijedu djevojku krupnih očiju i gotovo narandžaste kose koja je, baš poput i nje same, bila obučena u nešto nalik tamnom plaštu i probijala se kroz gužvu punu primamljive, uzavrele tinejdžerske krvi koja je ludovala te noći na gradskoj žurci. Žurile su do ogromnog zamka, najistaknutije i najstarije građevine u italijanskom gradu Volturi.

'Alice.', povika narandžasta djevojka i panično stade na sred ulice. 'Alice!', sada je već shvatala da je njen poziv uzaludan.
Svijetlost lampi i kišno vrijeme su je u to više plašile jer je bila novorođena, nije kontrolirala svoj dar i po prvi put nakon svojeg rođenja, bivala je sama.
Plašila se zlih Volturskih blizanaca, plašila se za svog brata Edwarda, plašila se za nestalu Alice, naravno, bojala se i za Bellu od čije krvi je i sama posezala, a iznad svega, bojala se za sebe jer – ako ne spasi sebe, kako će druge?

Krenula je laganim koracima a đon njenih cipelica je odzvanjao praznom ulicom, dok su bare bile svuda a sitna kišica je sipila nežno sa neba, gotovo je bila neosetljiva.

'Alice?!', viknu još jednom, ali samo je osetila da je neko steže od iza.

'Ne kreneš li sa mnom, nećeš ju nikada više vidjeti.', muški glas joj je šapnuo na uho, a dah joj puhnu u vrat.

'Ne pustiš li me, ne samo da neću krenuti, nego ću te razneti u paramparčad.', odgovorila je stisnuto. 'Još uvijek ne vladam svojim darom.'

Ruke su je grubo okrenula k'sebi. Ispred sebe je sada vidjela mladića predivnih crvenih očiju i mramornog lica koji ju je zadubljeno proučavao. Nekako ...onako kao ona njega.

'Ne možeš ti meni ...komandovati šta ću raditi.', reče momak stisnuto i grubo. 'Stariji sam od tebe za čitavih 400 godina.'

'Gdje je Alice?', grubo reče ona i odgurnu ga. 'NE prilazi mi, razneću te!', preteći je podigla prst, osjećajući da se jedva kontrolira.

'Razneseš li me, nećeš znati nikada.'

'Govori kad ti kažem!', njen je glas odjeknuo, a znak 'Roverti's Pizza' iza nje eksplodira bez dejstva njene savjesti.

Uplašene crvene oči su gledale u lepu, ali praskavu djevojku koja više nije vladala ni sobom ni svojim darom. Bila je čudna. Privlačna, ali čudna. Neklasična novorođena. On je osjećao njenu ekscentričnost, gotovo da ga je njen bijes poput vatre lizao po mramornoj koži.
Osjećao je njenu emotivnost i najednom samo vidjeo djevojku koja će sve učiniti za svoju obitelj. Svoju jedinu obitelj otkako je besmrtna.
Koliko god veliki poriv njegova bijesa bio, nije imao hrabrosti umrtviti divljinu u njoj, ograničiti je. Čak ni nakon 300 godina u gardi, gdje je bivao okružen hladnokrvnom pravdom i nepravdom, on je savršeno kontrolirao svoj talenat i jednostavno mu se, ma koliko zloban rođen bio, nije dalo ostaviti je bez osjećaja za život. Znao je da neće biti isto, posebno nakon saznanja činjenice da je novorođena. Nije mogao, nije znao što, ali nije.

'Šta me gledaš?', nadigla je obrvu, shvatajući da će italijanska policija uskoro opkročiti ulicu i da neće moći da pobegne da se ne bi otkrila, ali će samim tim povući i dječaka za sobom, što bi napravilo samo još veči problem u ovoj zbrci.
Čula je, točnije, osjećala sirene u daljini, neko od prisutnih je prijavio nemirnu svađu dvoje mladih sa gadnim posledicama po okolinu jer su oni u očima drugih bili samo momak i djevojka gotovo istih godina, vjerovatno on nju ostavljajući a ona praveći scenu. Nikako nisu bili dva besmrtna stranca čije su se obitelji sukobile zbog Edwardova izazivanja jer je očaj za Bellom bio prejak.

'Sigurna si da želimo da pravimo na sve ovo i problem sa policijom?', upita on prilazeći smireno ka njoj, a sirene su se već čule.

'Vodi me k'Alice.', promucala je. Strah ju je nadvladao.

'Ukoliko se budeš iskontrolirala u putu k'zamku.', reče i grubo je steže za ruku. 'Polazi.', reče joj i povuče je, te su nestali poput vihora.

Nije osjećala bol, kao što bi inače osjetila i jedva se navikavala na tu činjenicu da je samo savršena mramorna figura sa živom psihom i potrebom za krvi. Osjetila se poniženo zato što ju je on na takav način sputavao jer za divlju dušu poput nje, bilo kakav okov, makar bio samo stisak nadlaktice, bio je sputavanje, oduzimanje vlastitih prava.

'Razneću te, a ti samo preti.', govorila mu je, dok je pokušavala da se otme od stiska na ulazu zamka.

'Rosemary Cullen, ne budeš li se smirila, bit ću primoran da upotrebim svoj dar.', uzdahnu iznervirano on. 'Budi bar sada fina i posle se, nadam se, nikada više nećemo vidjeti.'

'I nećemo!', rekla je besno i otrgla se, te je išla iza njega. 'Ne trudi se, razneću te.', rekla je kada se on okrenuo i pokušao opet da je uhvati. 'Moj dar djeluje vrlo brzo a tvoj 10 sekundi sporije. Budem li osjetila da mi gmižeš pod nogama, poslat ću te u pakao gdje ti je i mjesto!'

Koraci su odzvanjali zamkom.

'Oh, je li to divlji duh Cullenovih?', čula je nečiji razvučeni, staložen i miran ali opet, nadsve ozbiljan glas koji se s'koracima približavao sve više i više Rosemary i njenom čuvaru.

'Oh, Rory!', ispade ni od kuda Alice i zagrli je. 'Bojala sam se da si nestala!'

'Nestala?', ispusti se Rosemary iz zagrljaja. 'Ti si nestala!', bi ona iznenađena, a Alice joj uzvrati taj pogled.

'Felixov dar.', klimnu glavom visoka prilika čoveka u srednjim tridesetim sa dugom kosom, u pratnji svoja dva mlađa brata koja su bila ljepša i mlađa od njega. 'Alice, je li to tvoja nova sestra, Rosemary Cullen?'

'Da, to je Mary.', reče Alice klonulo i prepusti je Aru, na šta ona bi zbunjena. Pogledala je k'crvenookom dječaku, ali znala je da joj on neće pomoći. Nije ga zamrzela kao što je govorila, u njemu je bilo nečeg. Uzvratio joj je ledeno pogled.

Aro se rukova sa njom, a ona se samo naivno nasmiješi, ostala je bez riječi.

'A vaš ljubimac, Isabel Swan? Gdje je?', upita zlobno plavokosa djevojčica neobično slična crvenookom dječaku čiji je rob Mary bila do pre nepunih 5 minuta.

'Ne znamo a i to nije u tv ...', poče Rosemary, ali je Alice prekinu.

'Bezbedna je. Sa Edwardom.', reče. 'Primite duboko izvinjenje od CIJELE obitelji Cullen.', reče i pri izgovoru 'cijele' odsečeno pogleda u Rosemary da bi ju iskontrolirala. Mary to shvati te ućuta.

'Mi smo ...nešto odlučiti dok je Alec dovodio tvoju malu, nemirnu sestru.', reče Aro. 'Žao mi je što Emmet i Rose nisu tu da čuju.'

'O čemu govoriš to, Aro?'

'Vaša novorođena sestra Rosemary, smem li da pitam otkud to da je novorođena?'

'Bila je na samrti zbog karcinoma jetre iz Kalifornije u bolnici u kojoj je liječio Carlisle. Emmet i Rosalie su se jako zbližili sa njom te su je preobrazili u vampira pre nekih godinu i pol. Tako da se oni računaju kao njezini roditelji kada ide u školu.', objasni Alice vrlo staloženo.

'No, Aro?', izađe Carlisle iz pomrčine te obuhvati svojim šakama Maryina gola, mermerna ramena. 'Što ste odlučili?'

'Bella Swan.', reče Aro.

'Što sa Bellom?!', upita Carlisle iznenađeno, stajući zaštitnički iza svoje kćeri.

'Dokle god ne postane vampirica, Rosemary Cullen će ostati ovdje. U Volturi.', reče Aro smireno, a Mary se trznu na to što je Carlisle osjetio pod svojim širokim dlanovima naslonjenim na njezina ramena.

'NE!', zareža Emmet, ali beše uzaludno.

... TO BE CONTINUED.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.